Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 639
Juče:

Danas: 639


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Fri 02/13/09 5:46AM
Sifra:


Pitanje Psihologu: Text: Postovanje, Imam 32 godine i vec dugi niz godina imam psihickih i fizickih problema. Sve je pocelo davno prije 15-tak godina mislim nekom tremom, kada sam bila u drustvu pocela sam da se tresem i polako sam imala problem s tim ali sam se borila, nekad uspjesno nekad neuspjesno. Prije toga bila sam jako otvorena osoba, puna aktivnosti i radosti u zivotu i to me pocelo polako smetati nisam znala sta je to i zasto dolazi. S vremenom sam se naucila zivjeti s tim ali polako sam pocela dobijati i neke druge simptome, dobila sam neobican strah da cu poludjeti i poslije mi se to nije desavalo, imala sam raznih faza u braku i preseljenja, napustanja prijatelja i porodice radi bolje buducnosti, otisli smo u inostranstvo, i tad pocinje pravi pakao. Prvo fizicki simptomi probadanje u prsima, tesko disanje, knedle u grlu, i na kraju kad su mi doktori rekli da je psihicki, dolazim kuci i dobijam neki panicni napad kao da cu poludjeti strah me i na kraju placem nemogu prestati. Zatim ne mogu spavati imam strah od smrti. Mislim na roditelje i familiju, zao mi sto nisam s njima, nista mi ne predstavlja radost osim njih a moram tu biti u tudjoj zemlji nemam gdje. Neznam sta da radim i to nekad bolje nekad gore. Nakon 4 godine vracamo se kuci s nesto ustedjevine al ne dovoljno dolazimo u roditeljsku kucu oni u medjuvremenu otisli za Ameriku, jer nemamo novca da sebi priustimo svoj dom. Jedna stresna situacija s muzevom porodicom, nakon cega sam se razbolila dobila sam kao neku groznicu da bi za par dana bila toliko mislim psihicki bolesna da nisam mogla gotovo ni stajati srce mi je lupalo nisam mogla ni uz stepenice bilo mi je tesko, i osjecaj kao da se gubim kao da nestajem i lose mi a nemogu to objasniti, osjecaj da cu umrijeti. Neznam sta da radim. Od doktora, do nadriljekara sve sam prosla, na kraju otisla do psihologa i dobila dijagnozu depresija i anksiozni poremecaj. Pila oksetin i lexaurin. Pocelo mi biti bolje, i doktor mi savjetovao da prestanem, da je ok, i bilo je. Medjutim kriza, problem s poslom, teski poslodavci, problem u porodici bolestan otac, moja neplodnost, uzroka nema, pokusaj vantjelesne i otkaz zbog toga. Ponovni psihicki i fizicki problemi, pogresna dijagnoza rak dojke od jednog ljekara, gurnuli su me u ocaj. Prvi put stvarno u zivotu krivo mi je sto nisu rekli da je to psihicki, na kraju se uspostavilo da su samo ciste, al je pakao bio iscekivanje rezultata. Od tada imam problema sa ravnotezom, bole me stopala, mogu-ali nemogu hodati, sve je to tesko za mene, brzo se umaram. Idem fizijatru: imam problema s vratnom kraljeznicom ali ne tako strasno a krvni sudovi vrata su super, nema nikakvih problema. Neurolog kaze da imam pojacane reflekse u nogama i trazi magnetnu rezonancu i ispitivanje misica i nerava, neznam kako se to zove strucno.Meni sve vise i vise trnu prsti u ruke i pocinju i noge i nekako su teske kao nepokretne. Bojim se izici prosetati i neidem nigdje bez muza ili prijatelja, bojim se da cu pasti. Nesto mi se desava u glavi kao da mi je sve mutno kako da mi se sve ljulja, nemam ravnoteze nemogu to objasniti, i onda kao da tonemi propadam. Pritisak nizak inace, puls bio povecan 110. Zbog pulsa prestala pusiti nakon 10 godina pusenja, uz pomoc nikotinskih flastera, da ne bi imala apstinencijskih problema posto sam prije pokusavala bez i nije islo bilo mi je jako lose, sada je puls pao na 60-70, al jos uvijek isti simptomi. Neznam sta da radim gdje da idem. Psihijatru vise ne idem jako je daleko odavde i nemam snage da idem a u blizini nemam drugog tako dobrog, jel vecinom daju samo tablete bez razgovora a to mi se nesvidja. Inace zbog ratnih okolnosti imala sam 14 godina kad se to desilo, bila sam u logoru ali kratko 10-ak dana, otac bio 6 mjeseci, sve su to traume i iscekivanja, otisli u njemacku, udala se tamo izavrsila skolu, vratili se al ne svojoj kuci, tesko zivjeli, otisli u svedsku na crno, roditelji ostali, poslije oni otisli i nismo se vidjeli 4 godine. Ukupno u 8 godina samo jednom bila zajedno s roditeljima i jako mi to tesko pada. Sada tesko zivim, roditelji imali transplantaciju, majka ocu dala bubreg, sad su dobro, brat mladji je s njima ima kcerku. Ja i muz u roditeljskoj kuci, al ne moze nam niko pomoci finansijski, do sada sam svasta radila od kancelarijskog i prevodilackog posla, do banke, ali zbog ovih problema sam sve to ostavila i niko mi nevjeruje, neznam gdje da se obratim. Svi misle da umisljam, a ja se usjecam kao da se polako paraliziram, da cu brzo umrijeti da sam svima na teretu, sto je sada i istina jel moram moliti porodicu da mi daju taj novac za tu magnetnu ni to nemam, a da sam ok mogla bih imati sve. Muz ide na fakultet, trenutno ne radi posto je promijenio posao ali uskoro treba poceti raditi drugi bolji posao.
Ne znam da li cete se snaci u svoj mojoj prici, al slucajno sam vas nasla na internetu u svom ocaju i bolu i nadi da ce mi neko pomoci dati mi neka uputstva kako da nastavim dalje da postanem normalna osoba koja sam nekad bila da uzivam u zivotu a ne da mislim svaki dan kad ce me samo nestati, a nisam nista uspjela ostvaritu u svom zivotu sto sam davno zacrtala.
Unaprijed vam se zahvaljujem.

SIFRA-> VALENTINOVO

Postovana, vasa prica je odlican primer kako samo lekovi cesto nisu dovoljni da se neko izleci I postane ''normalan'' covek kao nekada sto je bio. Dijagnoza koju ste dobili je sasvim tacna I lekovi koje ste uzimali bili su odlicni , kako I sami kazete I vama je bilo bolje tako da ste ih na kraju I prestali uzimati. Medjutim, ono sto vi niste dobili jete podrska I promena u cilju vece zrelosti da se nosite sa zivotnim situacijama u kojima ste. Lekovi su vas stabilizovali ali kada su vam se izdesavali novi zivotni pehovi I stresovi vi niste bili ojacani da ih kvalitetnije amorituzujete. Zato se sada opet I osecate lose.
Ove simptome koje sada naviodite poticu iz istog uzroka odnosno posledica su vec ranije postavljene dijagnoze. Trebalo bi da uzimate opet, lekove. A lekaru, spec. neuropsihijtaru, kojeg imate u blizini samo recite kako se osecate I recite mu koju ste vec dojagnozu imali tako da cete, sigurna sam, dobiti dobru terapiju. Od terapije osecacete se bolje, ali bilo bi neophodno da krenete na psihoterapiju, to su razgovori koji bi imali za cilj da pojacaju vasu zrelost, sigurnost, samostalnsot, poverenje u sebe, spremnost da se suocavate I bolje nosite sa zivotnim situacijama, kako bi kasnije I bez lekova mogli dobro da se osecate I budete kao sto ste nekada bili.Ako zelite savet u vezi kontakta sa psihoterapeutom I zakazivanje razgovora javite mi se na mail adresu: psihopomoc2007@Yahoo.com.


Datum: Thu 02/12/09 5:24AM
Sifra: Zeka iz jendeka


Pitanje Psihologu:
Text: Potovana, moji problemi su nastali kada sam sa pre dve godine udala i prela da ivim sa muevim roditeljima. Sve je poelo sa podbadanjem moje svekrve, iz poetka pomalo, a kasnije sve vie, da bi situacija kulminirala kada nam se rodio sin pre est meseci.Ja sam do tada sve arke preutala, ali nisam mogla da utim na njeno meanje u gajenje bebe. Jasno sam joj dala do znanja da ona moe da se sa njim poigra i da ga priuva ako hoce, a za ostalo se pitamo samo nas dvoje. Medjutim njeno ponaanje, a i svekrovo mi je neshvatljivo. Oni hoce da izigravaju naem sinu roditelje. Kada ga uzmu u ruke, ne znaju kad je dosta i da treba on i da jede i slino. Svekrva samo neto meri, te kome se vie obradovao, okree ga na drugu stranu od mene, poela je i da imitira moj glas i one rei to ja bebi govorim. Moj mu zna celu situacjiu, ali se jako nervira kad meni pukne film i ponem da priam o tome. Kao da eli da pobegne od toga i da svi utimo i budemo sreni. Nisam se jo posvadjala sa svekrvom, ali se ta netrpeljivost osea stalno u .vazduhu Kao reenje naih problema kupili smo stan u koji se selimo za mesec dana i to je jo jedan od razloga to sam pred njom iskulirala na sve provokacije. Zanima me kako da se postavim prema njima kada se odselimo, a da nam ne dolaze svaki dan. Nisam ja protiv toga da oni vdjaju unuka, samo elim da imam svoj mir, a plaim se da moj mu nece umeti da odreaguje.
Inae dosta sam se i psihiki promenila. Od jedne nasmejane osobe i spremne na alu, postala sam pravi mrgud. Toliko mrzim da budem sa njiima i u ovoj kuci, bez obzira to mi je muz divan. Kad odem kod drugih u goste, ja oseam neku smirenost, koju ovde nemam. I esto uhvatim sebe kako razmiljam o njima, a ta mi to treba u ivotu?! Svekrva je sve vie obaveza natovarila meni na vrat, a hoce da se mea oko sredjivanja stana. Da napomenem, stan smo kupili nas dvoje na kredit, bez njihove pomoi, poto dobro zaradjujemo.
Takodje bih volela da mi ona ne uva sina kada krenem na posao, poto je negativno uticala i na decu od zaove u smislu da im je utuvila hiljadu fobija u glavu (plae se ivotinja, da voze bicikl, svetenika, nisu ili u vrti jer su tamo virusi, stariji je imao problema da se uklopi sa decom iz kole ...). I jo jedna runa stvar je da deci pria kako im je otac grozan, to nije tano. Pretpostavljam da bi isto priala i za mene.
Unapred hvala.

SIFRA-> Zeka iz jendeka


Potovana, vi ste jedna od redjih koja ima sree da samostalno pod sopstvenim krovom formira i gaji svoju porodicu. Vrlo ste blizu dana kada ce sve vase sadasnje brige biti iza vas i nemate razloga za brigu.U vasem stanu vi ste gazdarica koja odrejuje pravila a kome se ne svidjaju ne mora da bude tu. Imajte razumevanja prema svekrvi u smislu da sve sto radi sigurno ne radi sa losom namerom ali joj odlucno stavite do znanja da vi vaspitavate decu onako kako vi smatrate da treba. Ne brinite ako baka ima drugacije stavove, za decu ste vi roditelj a bake ,takodje imaju svoje vrednost i vanost, i nemaju takav vaspitni uticaj na decu. Roditelj je odgovoran za vaspitanje dece. Vremenom ce sve doci na svoje. I vasoj svekrvi je ovo novo iskustvo tako da joj dajte vremena i razumevanja da prihvati drugacije okolnosti u kojima ona ima ulogu nekog ko je tu da podrzi a ne da odredjuje i bira. Sigurna sam da ce fizicko odvajanje i na vaseg supruga imati konstruktivan efekat i da ce i on preduzeti ulogu odgovornog supruga, a ne ulogu sina, koju svakako ima, dok je pod istim krovom sa svojim roditeljima. Fizika samostalnost u smislu sopstvenog krova nad glavnom je osnov porodicne smostalnosti i zrelosti.
Ukoliko vam bude potrebno, s vremena na vreme, mozete zakazati razgovor u cilju podrske i savetovanja u vezi sa tim kako da se postavite u konkretnim situacijama.

Datum: Tue 02/3/09 6:17AM
Sifra: Uplasena


Pitanje Psihologu: Text: Zdravo , imam 30 godina , ne radim , udata sam zivim sa suprugom i sestrom.Uvjek sam bila boljeslikava , tacnije imam astmu.Skoro sam se uvjek borila stojecki sa napadima i sa malom dozom straha , ali sam bila hrabra.Prije nekih dva mjeseca sam izgubila bebu , nije se plod razvijao.To sam nekako prebolila ali mi je ostao neki neobljasnjiv strah da ce mi nesta biti. Nisam pridodavala veliku paznju tome sve dok nisu me poceli boliti zubi i pocela piti antibiotike i tablete za bolove. Ma stalno se bojim da necu dobiti alergiju , gusiti se.Jako sam sklona panici , sigurno se osjecam uglavnom kada sam van kuce. Sada cu malo da se vratim u proslost. Moji su se roditelji razveli kada sam imala 24 godine. Otac mi je alkoholican i sklon je agresivnom ponasanju. Vjerujem da njegovi dilerijumi i moje dezuranje pored njega u takvim stanjima je ostavilo posljedice da se bojim da ce neko upasti obiti kucu i tako to , ali to mogu prevazici nekako. Sada je tata kod mene u gostima , malo je pripit i bojim se da ce napraviti neki problem.Molim vas dajte mi pomozite kako da se smirim i prestanem umisljati bolesti i kojekakve gluposti.Ma mogla bih ja vama pisati jos puno toga. Unaprjed hvala!

SIFRA-> Uplasena

Postovana, takvi strahovi se najbolje prevazilaze psihoterapisjkim radom. Tamo ucite kako da osnazite svoj racionalni deo i time se potpuno oslobodite fobija, strahova, anksioznosti. Hipohondrisjki strahovi, panicna stanja najbolje se prevazilaze psiholoskim razgovorima sa ili bez lekova. Nema jednostavnog recepta koji bih vam mogla ovde dati a koji ce vaziti za vas ( vasu licnost) kao i za sve druge. Ja ni ne pozanjem vas kao osobu niti vase karakteristike. Ni isti lekovi pa ne deluju jednako na sve osobe. Ukoliko se ne mozete posvetiti psihoterapijskom radu i razgovorima sa strucnim licem najbolje je da odete psihijatru koji ce vam dati odgovarajuce lekove a koji ce imati smirujuce dejstvo na vas. Ukoliko, pak, zelite preporuku za psihologa javite mi se na mail
psihopomoc2007 yahoo.com

Datum: Tue 01/27/09 7:18AM
Sifra: Milos33


Pitanje Psihologu: Text: Pre svega hteo bih da vas pozdravim.Imam problema sa tremom u mojoj firmi sam cesto u prilici da drzim prezentacije i razgovaram sa ljudima i mojim sefovima.Na pocetku kada trebam da ispricam nesto ispred vise ljudi imam veliku tremu ruke mi se znoje,drhti mi glas lupa mi u grudima totalna nesigurnost vlada u meni,narocito kada razgovaram sa mojim sefofima.Pokusavao sam i da se pripremam pre sastanaka ali je skoro uvek isto.Ranije nisam imao takvih problema vec u zadnje 2-3 godine imam problema sa tremom.
Moje pitanje vama je da mi prvo kazete sta je u pitanju,da li se ovaj moj problem moze prevazici i dali sam se obratio na pravu adresu i naravno sta mi predlazete da uradim da bih ovaj problem pevazisao ako je to moguce.
Unapred HVALA
SIFRA-> Milos33

Postovani , obratili ste se na pravu adresu jer se takvim problemima upravo bave psiholozi. Velika trema se prevazilazi i covek moze da savlada vestine kako da je prevazidje. Najbolje se tretira bihejviralnom psihoterapijom. Zahteva terapisjki pristup, znaci vezbe i razgovore. Zato bi vam moj savet bio da se javite nekom psihoterapeutu koji ce, u zavisnosti od vase licnosti , imati za vas najbolji pristup u prevazilazenju problema koji vas muce.

Datum: Tue 01/27/09 7:12AM
Sifra: 1133


Pitanje Psihologu: Text: Postovani molio bih vas da mi date preporuku za psihoterapeuta.Hvala
SIFRA-> 1133

Postovani, za sve preporuke ajvljajte mi se na mail psihopomoc2007@yahoo.com


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'