Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 1498
Juče: 841

Danas: 657


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Fri 05/28/10 4:15AM
Sifra: Marko


Pitanje Psihologu: Text:
Postovani, imam 20 godina i jednu veliku fobiju, uzasno se plasim nevremena, tacnije grmljavine i sevanja. Tu fobiju vucem vec duze godina i ne prolazi. Interesuje me da li je moguce izleciti je i nacine na koje to da uradim. Da li se leci lekovima ili nekim drugim metodama i kome bi bilo bolje da se obratim, psihijatru ili psihologu. Ova fobija nije tipa da se malo uplasim kada zagrmi vec ne izlazim iz kuce kada najave lose vreme i to mi predstavlja veliki problem. Molim za pomoc. Hvala vam.

SIFRA-> Marko

Postovani, sve fobije pa i ova o kojoj mi vi pisete lece se bihejvioralnom terpijom i to sasvim uspesno. U osnovi radi se razuslovljavanje od straha koji imate jer je i on uslovljen, odnosno naucen. Ako je strah preveliki bihejvior terpija se moze kombinovati uz medikamentoznu terpiju ali to nije uvek potrebno. Ako zelite da se oslobodite tog straha i ukoliko vam on smeta u normalnom funkcionisanju javite se psihoterpapeutu i savetujem vam bihejvior terpiju . Pozdrav!

Datum: Mon 05/24/10 6:13AM
Sifra: mariska95


Pitanje Psihologu: Postovana,
gotovo svaka moja svadja preraste u nekontrolirane ispade bijesa,i to u vecini slucajeva oko sitnica. Izbolicim se,vristim,derem se,,,a kasnije mi uglavnom bude zao,ni ne prepoznajem se. Obje ozbiljne veze sam doslovce upropastila zbog toga. Sve mi smeta,jako puno ocekujem i onda kada to izostane onda se ne znam normalno svadjati nego histericno. Najvise me plasi sto sam svega toga svjesna,a ne mogu si pomoci. Par puta sam pokusala da ne izgubim voljenu osobu zbog togaali taj bijes uvijek prevlada.
Svaku sitnicu analiziram,nekad zbog toga i lose spavam,ne mogu prihvatiti bas niti jednu tudju manu kao dio te osobe,nego oko svega pobjesnim. Kao da ocekujem nekakvo ponasanje ukalupljeno od svih tih osoba..i ako oprostim neku gresku,i ako se pomirimo, jako cesto se na nju vracam i ona me gusi. Zaista bih htjela imati normalan zivot i normalnu vezu,bez mojih ispada,nesto sto je u granicama normale. Nadam se da cete moj slucaj moci svrstati u neku kategoriju, da cete mi ga definirati jer ja ne znam zasto sam odrasla u takvu osobu. Hvala

SIFRA-> mariska95

Postovana, svaku nasu manu mozemo korigovati a najvaznije je da smo je svesni. A vi ste svesni svoje slabe tacke. Losa kontrola besa je cesta manifestacija ponasanja zbog koje se ljudi javljaju psihologu na tretman. Psihoterpijom ljudi uce da imaju drugacija ocekivanja i samim tim izostaje i bes o kojem govorite.Covek zadrzava svoj sistem vrednosti i dalje ima zelje da nesto bude ili izgleda na odredjen nacin ali ako nije tako, nauci da reaguje racionalnije, kontrolisanije, produktivnije a ne besom. Kognitivna i bihejvior psihoterpija imaju odlicne strategije za sticanje kontrole besa.Naophodno je da se javite psihoterapeutu i verujte, ovaj problem se brzo i lepo resava.
Ako zelite, mozete me kontektirati na mail adresu radi dogovora oko razgovora preko Skype.

Datum: Mon 05/24/10 5:57AM
Sifra: "digni me, pala sam


Pitanje Psihologu:
Text:
Imam 45 godina. Odrasla sam u porodici sa ocem,majkom i bratom...to je bila porodica bez ljubavi. Otac je kockao, skitao,majka sedela kod kuce , tukla me,maltretirala,terala da radim. Ne secam se lepe reci od majke, ili poljupca. Odrasla sam bez drugarice, druga, lepe odece,majcinih saveta.....
Odmah po zavrsetku skole sam se zaposlila/zavrsila sam visu skolu /. Ali plata je morala da se donosi kuci zajedno sa obracunom podrazumeva se. Onda sam se udala. Ali na veliku zalost to je trajalo kratko jer je muz bio strahovito ljubomoran i tukao me. Morala sam da se vratim ponovo kod njih. Posle pet godina ,srecno zaljubljena ponovo stupam u brak. I ponovo veliko razocarenje. Zbog zdravstvenih problema / jer me majka nije vodila kod lekara kad sam bila mala jer sam imala bakterije/ pa kako je to zapusteno, kod mene je nastupio sterilitet,iako sam se 7 godina lecila,kada se oni nikada nisu setili da pitaju kako mi je,jedva je majka jednom dosla u Beograd posle operacije da me poseti,i kako ja nisam mogla imati dece, opet razvod i opet kod njih, a tamo je bilo sve teze i teze. Jedino sto sam se kod roditelja dobro hranila, ali sam zato i radila i samo radila. Kad treba u grad moras da pitas,kad treba na svadbu kod kolege opet moras da pitas, kao da sam imala 15 godina , a ne 30.ako im nesto odgovoris svadja, problemi, pa cak i batine,pretnje da ce da me isteraju iz kuce.
Pre tri godine, sam upoznala coveka koji me prihvatio sa tom "mojom manom" i razumeo, jer kod roditelja nisam naisla na razumevanje, niti su oni smatrali da su krivi za to sto ja ne mogu imati dece,niti su pitali mogu li ja taj teret da nosim sa sobom, majka je uvek znala da kaze da ona nije kriva .
Brak nam funckionise onako, u sustini dobro....ziveli smo sa njegovom majkom i njegovim detetom iz prvog braka, ali kako je to bilo nemoguce izdrzati u 50 kvadrata,gde smo morali stalno da se sklanjamo, morali smo da se odselimo. Skupili smo snage , kupili kucu i krenuli. Mnogo mi je tesko. Roditelji me ne primecuju, oni plivaju u parama,a ja plivam u dugovima. Ne pitaju da li imam da jedem, ili ne , da li mi nesto treba, samo je bitno da oni imaju, i svaki njihov komentar se zavrsama recima " ti si tako htela. Ko te terao da se udajes".po njihovom ja sam trebala ostati sa njima i biti veciti sluga.
Ne znam gde cu. Ponekad tako zapadnem u tugu da ne mogu danima da se povratim. Ne mogu da shvatim, da me ne vole, da im nije zao sto nemam, sto se mucim......otisla bi ,pobegla bi , samo da to vise ne trpim. I cesto na poslu, pocnem da placem kada cujem kako moja koleginica svakog dana pita svoju cerku" da li si dobro, da li si jela, pa sine kako si, pa cerko cuvaj se"....a ja se tada osecam tako bedno.........kako dalje....ne znam do kada cu moci ovako. Sta god da uradim majci se ne dopada, samo je zadovoljna kada odem kod nje da radim, kada njoj kupim, kada pricam ono sto njoj odgovara . I sto je najgore, zove moju svekrvu pa me zajedno ogovaraju. Kakav je ovo zivot! Za mene strasan.sta da radim recite mi , molim vas.
Sifra"digni me, pala sam"

Odgovor:
Postovana, nemoguce je i nepotrebno odrzati idealnu sliku roditelja. Ja se pitam da li ste je vi ikada i formirali? Sta su to oni za vas radili do sada pa vi sada ocekujete da se takav, zastitnicki, odnos prema vama nastavi? Ako sam vas dobro razumela oni su vrlo kruti i beskompromisni u svojim stavovima i oduvek nekako sebicno orjenitisani jedan prema drugome a vi, kao dete, ste nekako, svet za sebe. Sada je isto kao sto je uvek i bilo. Ne preostaje vam nista drugo nego da se naviknete na to, prihvatite ih takve kakvi oni jesu i oslonite se na svoje snage i snage vaseg supruga. Naravno da jeste lakse kada imamo nekog da nam se nadje i pomogne ali to ne moraju biti roditejli, ako vec nisu sami takvi, to mogu biti komsije, prijatelji, drugari, rodjaci...a kada nema nikog od njih idemo sami kako znamo i umemo. Cak i kada ste bili sa njima i kada ste imali lepo da pojedete i dr. vi ste bili primorani na ulogu deteta i ako odavno niste dete. Vasi se roditelji ponasaju po modelu - ako ti mi pomazemo onda si dete i moras sve da nas pitas i mi o svemu odlucujemo a, ako nisi dete, mi te ne pomazemo i ne moras nista da nas pitas. Mislim da je i za vas bolje da prihvatite ovo drugo koliko god da vam je to tesko, mislim da je lakse nego prva solucija.

Datum: Fri 05/21/10 3:03AM
Sifra: Retrovizor


Pitanje Psihologu: Text: Hteo bih da upitam za problem
homoseksualna panika. Imam uzasan strah da nisam homoseksualac. Kao prvo
imam 16 godina, detinjstvo mi nije lose proteklo, ceo zivot sam zaljubljive
prirode. Do skoro sam bio ludo zaljuljen u jednu devojku i mnogo sam voleo
zene ali od skoro se sve promenilo. Nisam mogao da spavam nekoliko noci zbog
pomisli da sam homoseksualac. Razne mi se misli motaju po glavi kojih se ne
mogu otarasiti a hteo bi. Cesto kada vidim nekog muskarca u meni se javi
neki strah. Kada ugledam neku zgodnu zenu ne uzbudjujem se toliko (mozda je
to zbog godina). . Ako sam kojim slucajem uspostavi da sam homoseksualac da
li se to moze izleciti ?
Kada ugledam neku lepu devojku tj. jednu odredjenu osmeh mi se "nacrta" na
licu a nzm. zbog cega. Ponekad se tako lose osecam da pomislim i na najgore
stvari. Ne znam kako da se "otarasim" misli koje me plase? Pokusavao sam
na svakakve nacine da zaboravim na "to" ali ne uspeva. Pokusavao sam na
razne nacine da se "oporavim" kao npr: zamisljam devojke, ( ali mi se uvek
javi taj strah ), dok gledam neku tv seriju i vidim nekog muskarca uplasim
se. POMOC

SIFRA-> Retrovizor

Ukoliko su vam stanja i strah koji navodite jaki neophodno je da se javite neuropsihijatru koji bi vam dao terpiju. U osnovi je neurotska struktura licnosti a strah koji pominjete jeste anksioznost.
Homoseksualci nemaju takav strah tako da posredno, mogu da pretpostavim da se kod vas radi o neurostskoj strukturi sa povecanom anskioznoscu.Homoseksualnost nije bolest pa se stoga i ne leci. Kada se budete smirili proci ce vas i taj strah.

Datum: Tue 05/18/10 4:52AM
Sifra: ruza


Pitanje Psihologu: Text: Postovana,
imam problem pa se nadam da cete mi pomoci u njegovom resavanju. Naime,majka sam cerkice od pet godina i sincica od sest meseci.Moje vreme je toliko zaokupljeno njima da takoreci nemam vremena ni da spavam.Posle porodjaja sa sinom ugojila sam se deset kilograma,jer sva ona ustajanja nocu jer se sin cesto budi, cerkino skretanje i trazenje paznje i za nju(cerkica je inace pomalo hiperaktivna), obaveze oko kuce, dece bez odmora, vremena za mene, uticali su na mene da se ugojim i pomalo zapustim(dobro ne bas sasvim). Nekako sam bezvoljna, nisam vise tako prisna sa muzem(nemam vremena od umora, jer uvece samo gledam da legnem i bar malo odspavam).Muz mi prigovara da se odaljujem od njega,da ga zapostavljam(vec duze vreme nismo imali odnose). Ja sve zelim ali verujte toliko sam umorna da uvece ne mogu ni da razgovaram,a kamoli da budem bliskija sa muzem. Ja ne znam kako da izadjem iz ovog stanja,volim muza i zelim da budem sa njim,ali kako?Majka i sestra mi pomazu oko cuvanja,ali ja sina jos dojim tako da sam pretezno ja sa njim i ako oni pomazu.Nikako ne mogu da skinem kilograme iako znam da bi to bar malo pomoglo mom boljem raspolozenju.Slatkisi i sva ostala hrana bez ogranicenja su sastavni deo moje ishrane.Zelim malo odmora i malo vremena za sebe,ali ne uspevam. Muzevljevo svakodnevno prigovaranje da ga zapostavljam jos vise me iritira i stvara stres.On vrlo malo pomaze i ne udubljuje se previse u cuvanje dece.Tu je da pomogne oko kupanja i samo fizicki je u prostoriji gde su deca,kaze ne treba da samo gleda u njih.Znam da je odgajanje dece svesna odluka i podrazumevana odgovornost,ali ja sa 80-ak kila ne znam kako da sve to izdrzim.Muz pretezno gleda sebe i svoje prohteve i ostvaruje svoje zelje i ciljeve.Ja sam fakultetski obrazovana i imam puno interesovanja,ali ne znam kako da izdvojim malo vremena za sebe i da razvijem razumavanje muza za moje stanje.Volim decu i njega,ali nikako da stvorim neku ravnotezu.Uzgred da dodam da muz svakodnevno prigovara oko nekih sitnica,buni se sto moja majka i sestra ponekad ostanu malo duze kod nas u toku dana,kaze mozemo mi sami.A kada one odu on legne da spava ili radi nesto svoje.Mozda sam bila malo opsirnija,ali nadam se da ste shvatili moj problem.
1) preterano umorna od obaveza
2)muz prigovara da ga zapostavljam
3)za krace vreme sam se dosta ugojila
A da spomenem da se i desava da se muz spremi za setnju i pozove cerkicu sa njim, a kada mu ja prigovorim a zasto mene ne zove,on kaze sa osmehom da sedim kuci i odmaram. Mene takav stav vredja i podcenjuje.Kako da povecam samopouzdanje i sta je potrebno da uradim da bi me muz vise cenio i razumeo.Cini mi se da bi mi bilo mnogo lakse kada bih to postigla.
Da ne duzim vise-hvala na razumevanju i strpljenju i hvala unapred na odgovoru!
SIFRA-> ruza

Postovana, u potpunosti vas razumem jer ste jedna od mnogih mladih majki sa svim obavezama koje dvoje male dece, uz sve ostalo, podrazumeva.Medjutim, takvo iskustvo ne mora biti uzrok osecanju da vas obaveze gutaju i uzimaju pod svoje i da vi nemate nikakvu kontrolu nad vremenom tokom dana. Da bi se osecali bolje vrlo je vazno da se bolje i organizujete. Neophodno je da imate vremena za decu, za sebe , za supruga i za negovanje vasih bracnih odnosa. To, ne mora i ne moze biti u nekom intenzitetu u kakvom je moglo biti ranije ali vrlo je vazno da imate ventile kada se i vi opustate i kada se punite pozitivnom energijom. Kao sto je vazno da imate rucak tako je i vazno da imate prostor za sebe. Nekada, a vi ste sada u takvoj zivotnoj fazi, vase oaze opustanja bice redje mozda jedna, dve,nedeljno od po sat vremena ali vremenom i kako deca budu odrastala one ce biti cesce i polako cete se vracati redovnim aktivnostima koje ste nekada i imali. Jednostavno, sada morate imati prioritete kao sto su briga i cuvanje dece ali i negovanje vasih bracnih odnosa! Cesto se desava da se muzevi osete zapostavljenim u ovakvoj zivotnoj fazi i to se moze lose odraziti na vase dalje odnose. A,moguce je sve lepo organizovati. Ne kazem da ce biti svima idealno- verovanto nece, ali ce svako biti zadovoljen taman toliko koliko da se zadovoljavajuce prodje kroz ovakav zivotni period kada je svakome od vas potrebna paznja, podrska i vreme za opustanje uz sve obaveze koje imate. Neophodno je da napravite i listu prioriteta, na primer, ne mora sve da bude na svom mestu kao da dece u kuci nema. Nekada neka ostanu i sudovi od rucka, ili lom u kuci a vi izadjite u setnju sa suprugom. Kada on i kaze neka mama odmori, ako je vama stalo do setnje vi recite, odmoricu kroz setnju i podjite sa njima. Predlazem vam da zajedno sa suprugom dogovorite neko vase vreme, vase termine, jer ce to vreme imati za posledicu da se oboje osecate dobro i zadovoljno posle toga. Dok dojite dete ja vam ne bih savetovala dijete ali svakako dolazi lepo vreme dovoljno je da povecate fizicku aktivnost kroz redovne setnje, sto sa decom sto sa susprugom ili nekom drugaricom pa spojite lepo sa korisnim. Vazno je da ste svesni sta vam nedostaje i da to sebi ispunjavate a muskarci nam mogu biti odlcni ucitelji za to jer su oni u odlicnom kontaktu sa svojim potrebama i nemaju problem da sebe ispostuju. Ukljucite supruga da vam pomogne da usaglasite svoje potrebe sa mogucnostima i imajte sluha i za njegovu logiku, ona je kod muskaraca cesto vrlo prakticna.
Uvek mi se mozete obratiti za neki termin za razgovor a ja sam u svom odgovoru u potpunosti iskljucila mogucnost da ste subdepresivni sto se, tadkoje, u ovoj zivotnoj fazi cesto kod zena javlja. Ukoliko bi to bio slucaj, neophondo bi bilo da imate strucnu podrsku u smislu psiholoskog savetovanja, odnosno blizeg kontakta.




<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'