Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 808
Juče:

Danas: 808


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Tue 05/8/07 7:12PM
Sifra: malena82


Pitanje Psihologu: Hvala vam na dodatku. sda iz potpuno drugog ugla percepiram pricu. Mislim da i nije na vama da preuzimate odgovornost i donosite preuranjene odluke. Vas decko je jos nezreo. Vi postavljajte zahteve pred njega a on je taj koji ce morati da odluci kako ce se postaviti. Nadam se da ce shvatiti da zivot ide u napred a ne u nazad i da on zivi svoj zivot a nije glavni glumac u reziji svojih roditelja. Ako to shvati i postavi stvarina svoje mesto vredan vas je, ako ne, opet ste na dobitku, nije vas vredan .
Sve najbolje ..

...Mozak mi nekako govori da bi bilo bolje da se razidjemo, da bi to bilo bolje i za mene i za njega.
Ali, iskreno bojim se da ne napravim gresku, nekako da ja budem ta koja ce da preuzme odgovornost za taj raskid posle toliko vremena. Sta ako pogresim, ipak zajedno smo 4 godine? To mi je pitanje neprestano u glavi....
Hvala vam na unapred na savetu! SIFRA-> malena82

Datum: Mon 05/7/07 3:06PM
Sifra: hrcak


Pitanje Psihologu: Osnovni uslov za pravo prijateljstvo jeste medjusobno postovanje i razumevanje. Ako drugi od vas samo traze da ispunjavate njihove zelje a da pri tome oni nemaju postovanja za vase potrebe onda je logicno da tu nema pravog prijateljstva. Kako budete sazrevali sve cete vise postovati svoje potrebe i svoje vreme pa je logicno da cete pre ostati sami uz dobru knjigu nego sto cete biti sa bilo kim. To sto cutite i gutate pokazuje koliko je vama vazno da drugi imaju dobro misljenje o vama i zato izbegavate konflikte ali na kraju ipak puknete. Sto mozda i nije fer prema drugima jer, da ste im ranije skrenuli paznju na to sta vam smeta, dali biste im sansu da se i promene. A vi ste, cuteci ,odavali utisak da je sve u redu.Znate onu narodnu " Dok dete ne zaplace majka ne daje mleka". Pa ako je i majci potrebno reci koje su nam potrbe, zasto ocekujemo da ih drugi ljudi prepoznaju a bez da kazemo? Vi, u stvari , samo odlazete razgovor a onda kada vise ne mozete da odlazete vise niste ni u stanju da pricate lepo jer ste i suvise ogorceni, razocarani, povredjeni..Ono sto vama nedostaje jeste zrelost i smelost da jasno iskazete svoje potrebe bez vredjanja drugih.Iznenadili biste se koliko su potrebe svih ljudi iste i koliko ljudi imaju razumevanja. Treba da radite na sebi i sticete vestine pregovaranja ( i to se uci na psihoterapiji). Steta je rustite mostove koji bi mogli da vam zatrebaju.
p.s. Nadam se da vam se sajt dopao :D

Text:
u poslednje vreme pocinju da me nerviraju ljudi. Nemam zivaca da se druzim sa svakim. Najbolje se osecam pored jednog dva dobra druga. Zene su previse zlobne i zajedljive. Ja ne znam da ostanem dobra sa nekim ko mi ne odgovara, cutim , cutim dugo, dve, tri godine.A onda planem i nema povratka. Ne znam na lep nacin da kazem sta mi ne odgovara, nego gutam u sebi ili kad hocu da kazem pocnem da se derem. Kako da mirno izadjem iz situacije i ipak zadrzim neke poznanike a da oni ne saznaju da ja ne mogu vise. Nekad stvarno osecam da ludim. Navikli su na mene da sam uvek tu i sve pomazem, i onda kada ja jednom odbijem ispadnem bezobrazna. Vec sam se tako posvadjala sa dve drugarice, a znam da mi to ne valja. eto, izvinite ako je ovo predugo. Hvala unapred, nikad nisam naletela na ovakav sajt. SIFRA-> hrcak

Datum: Mon 05/7/07 9:06AM
Sifra: Robin Hud


Pitanje Psihologu: Hvala vam na poverenju koje ste mi ukazali obracajuci mi se jednim ovako iskrenim i toplim pismom.Deca u osnovnoj skoli pa i kasnije mogu biti izuzetno gruba i netolerantna na razlicitosti. Zapamtite da sve sto neko govori pre svega govori kroz to o sebi a ne o drugima.Te je njihovo dobacivanje bilo znak njihove nekulture a ne vasih vrednosti.Zapamtite to! Zao mi je sto nastavnici spavaju a ne stite interese dece ( poneki).Moram priznati da za vasu losu socijalizaciju imaju udela i vasi roditelji.Da zakljucim. Nemate se cega stideti. Razvoj svakog od nas je specifican i jedinstven. Niciji nije bio idealan.Postavite pred sebe jasne ciljeve i radite na tome da konacno uzmete "stvar" u svoje ruke i prihvatite odgovornost za kvalitet svog zivota.Obzirom da niste izgradili socijalne vestine koje bi vam pomogle da te ciljeve brzo i ostvarite najdite nekog psihologa- psihoterapeuta da vam pomogne u tome i videcete da sve sto sada zelite mozete i dostici. Sasvim sam sigurna u to! Zelje su vam realne , zdrave, razvojno podsticajne, dostizne.

Text:U starijim razredima osnovne skole povremeno su me vredjali i ismevali (prozivali su me da sam homoseksualac, mamin sin-ne tako pristojnim recima, naravno, cak i pred nastavnicima i celim odeljenjem) a ja sam samo cutao i trpeo.Uopste nisam umeo ni smeo da se branim.U srednjoj skoli niko me nije vredjao ali ja sam uvek bio povucen i suzdrzan, stalno opterecen onim sto sam proziveo u osnovnoj skoli, bojao sam se druzenja i iskrenijih razgovora kako niko ne bi saznao kakva sam kukavica bio.Nisam otisao na matursku ekskurziju i sada mi je zao zbog toga.Razmisljao sam da ne odem ni na matursko vece ali sam se hvala Bogu predomislio.Sada studiram, fakultet koji sam upisao zbog toga sto sam na budzetu a ne zbog toga sto me to zanima.Znaci neodlucan sam sta bih studirao i kasnije radio.Uopste nemam ideju sta bi to bilo.Ne izlazim, prakticno ni sa kim se ne druzim, devojku nikada nisam imao, Nove godine provodim sam u kuci.Moram dodati da od malih nogu nisam bio drugaciji.Kada dodjem iz skole ja samo sedim u kuci i gledam TV, i tako uglavnom ceo zivot do sada.Uopste nisam imao pojma da su se deca i van skole druzila i igrala.Kao mali nisam znao da postoji igraliste.Sada, kada pogledam svoj zivot unazad, stidim se i sramota me je.Kada se slucajno susretnem sa nekim iz osnovne skole ne smem u oci da ih pogledam a oni mene gledaju sa gadjenjem, cudjenjem, sazaljenjem, kako ko.Izbegavam upoznavanja jer osecam i znam da nemam o cemu da pricam sa drugima.Ne ocajavam, ne padam u depresiju ali se zaista osecam bezvredno i prazno i shvatam da se tako osecam celog zivota.Zeleo bih da sam slobodan, da se oslobodim tog stida zbog neuzvracenih uvreda i svega ostalog, da nadjem svoje pravo drustvo pre svega u kraju u kome zivim, da iskreno i sa razlozima volim i postujem samog sebe da bi me i drugi voleli i postovali, da budem zanimljiv i zabavan devojkama i da veze potraju, da nadjem svoja prava interesovanja za studiranje i posao.Mogu li ja posle svega prozivljenog i jos vise posle toliko toga ne prozivljenog da ostvarim te svoje zelje, da znacajno promenim situaciju u kojoj se nalazim i ako mogu na koji nacin to da ostvarim?Hvala i pozdrav.
SIFRA-> Robin Hud

Datum: Mon 05/7/07 8:46AM
Sifra: bez sifre


Pitanje Psihologu: Zivot svakog od nas je pun i lepih i ruznih stvari. Covek mora da ide dalje. Da se seca lepog a da potiskuje i zaboravlja ruzno. A najvaznije od svega je da se iz svega sto nam se dogodilo nesto naucimo. Nije vazno da li gresimo nego je vazno da iz gresaka ucimo i greske ne ponavljamo.Dali ste nesebicno svoje poverenje nekome ko ga nije zasluzio. Bili ste naivni.Oprostite to sebi, svima moze nesto tako da se desi. Stavite tacku na to i krenite mudrije kroz zivot dalje. Ko zna sta vas jos lepo ceka. Za njega je najveca kazna sto je vas iskrenu i dobronamernu zauvek izgubio. Prestanite da mu saljete sms i da ga se uopste i secate.Mozda ce vam biti tesko da sami izadjete na kraj sa svim tim jedom i osecanjima povredjenosti koja su jos u vama. Potrazite psihologa- psihoterapeuta da vam pomogne da sto pre to ostavite iza sebe i posvetite se kvalitetno svom zivotu.Svi imamo jedan zivot i nemojmo ga trositi , posebno ne na ljude koji to ne zasluzuju. A znajte da ima jako puno dobrih ljudi koji bi bili srecni da imaju bas vas za prijatelja.

Text:
Imala sam vezu sa jednom osobom,bila sam u stanju sve da dam, jednom sam i svoj zivot stavila na kocku zbog njega, posle neko vreme poceo je da se udaljuje posto me vregjao, i ponizio pored familijom i pred drugih osoba kao i na poslu.Od njegovog ponasanja nisam izasla vani puni 4 godina.Sad ne mogu da zaboravim sta mi je uradio, imam osecaj ne znam kakav ne mogu da ga opisem prema svemu sto predstavlja on i neljudstvo.Kad mi dogje pisem sms bez kontrole njemu i sve sto mi dolazi ono najgore kazem, Kako da zaboravim sve
, moram reci da imam 45 g SIFRA-> bez sifre

Datum: Sun 05/6/07 2:10PM
Sifra: kosta1983


Pitanje Psihologu: Moguce je da je penicilinski sok izazvao klasicno uslovljavanje kod vas i uzrokovao naknadne probleme. Ukoliko je sa vama organski sve uredu onda je sasvim sigurno uzrok psihicke prirode. Bilo bi dobro da posetite nekog psihoterapeuta koji bi vam u nekoliko razgovora ( duzinu rada shvatite uslovno) pomogao da osvestite razloge svoje sadasnje nervoze i da ih konstruktivnije resite a time bi i sadasnji simptomi nestali.Moguce je da je faza prolazna ali zasto se mucite cekajuci da sama od sebe prodje kada imate toliko toga na cemu bi radili ( studirali ) a ne trosili se na cekanje. Sa druge strane cekajuci a ne resavajuci uzroke nervozepa moze doci do toga da vam se strahovi generalizuju i pojacaju umesto da prodju. Otidite nekom psihologu i zavrsite sa tim.
Text:
U novembru mesecu 2006.godine sam imao penicilinski sok,u pocetku sam imao napade u vidu gusenja,srce mi je brzo kucalo i naravno mislio sam da mi je zdravlje ugrozeno...Medjutim to me je proslo,ali sada me gotovo svaki dan hvata nervoza,poceli su dlanovi da mi se znoje(pre toga nikad),ponekad mi se tresu ruke,osetim po celom telu kako mi se grce misici,trznem se na svaki zvuk,nekako mi je i samopouzdanje palo npr. kad odem na fakultet sav se izgubim,pocrvenim,totalno budem deskoncentrisan,cak mi se i obrazi ponekad "tresu" .Tako je vec proteklih dva meseca,svestan sam da je sve na psihickoj bazi,samo sto su mi napadi sad mnogo jaki i tesko je kontrolisati,uzmem apaurin od 5mg. i on me smiri.
Zanima me da li je ovo stanje uzrokovano penicilinskim sokom,i da li je ova faza prolazna?Inace imam 23.godine...
Unapred hvala SIFRA-> kosta1983


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'